Urtica, art and media research group (c) 1999 and Beyond
profile and biography =
VQarteconomy-Symbol-b

Value Quest—Art of Fortune & Economy of Risk

Installation, Painting, Light objects, Internet Roulette
2010

click to online platform
  • Photo doc
  • + more
  • TV show
    “Metropolis”
    RTS 2
  • Watch on YouTube
    ->
  • e-magazin
    „Šibica” (srb)
  • Art and Economy

    A conjuncture of Hazard Games and Enterprise Srategies

  • Keywords / Tags

    • Hazard games,
    • Economic crisis,
    • Environment,
    • Strategy,
    • Resource,
    • Fortune,
    • Risk,
    • System,
    • Value,
    • Roulette
  • Art-Bio:

    Premiere
    2010
    “Value Quest—Art of Fortune and Economy of Risk,” solo exhibition, Salon of Museum of Contemporary Art in Belgrade. Curator: Zoran Erić

Kopija teksta originalno objavljenog za e-magazin “Šibica”, Novi Sad 2011


Razgovor sa umetničkom grupom Urtica povodom izložbe u MSUB

Tatjana Vukić, Novi Sad, 20. 01. 2011.

Izložba u Salonu Muzeja savremene umetnosti (MSUB), u Beogradu, pod nazivom „Value Quest - Umetnost blagostanja i ekonomiju rizika” (Value Quest / Art of Fortune and Economy of Risk) koja se održala prošlog leta, spojila je dva kontradiktivna sveta, umetnost i ekonomiju. Autor izložbe je grupa URTICA, koja se bavi umetničkim i medijskim istraživanjem.

Umetnici i predstavnici te grupe, Violeta Vojvodić-Balaž i Eduard Balaž, bave se istraživanjem novih vrednosti u društvu, pomno prate promene i deformacije u društvu, dozvoljavajući da svoju kreativnu motivaciju stave pod zavisnost društvenih okolnosti, koje su aktuelne u Srbiji i šire. Godina osnivanja grupe, 1999. bila je vezana i inspirisana pojmom „intervencija“, 2000. godina je prošla u znaku „izbora“, 2001. „šanse“, sa naglašenim rizikom, a 2010. godina bavila se temama „navikavanja“.

URTICA, na svojoj prošlogodišnjoj izložbi, citirala je Oskara Vajlda (Oscar Wilde, The picture of Dorian Grey, 1890) „Danas ljudi znaju CENU svemu, ali VREDNOST ničemu“, a mi možemo samo još jednom da zaključimo kako se istorija iznova ponavlja.

Eksponat prvog dela izložbe je zlatna VQ (value quest) kartica napravljena od plastike.
Simbol zlatne kartice bila je ptica. Inspiracija da ptica stoji kao simbol potrage vrednosti je došao iz drevne pesme “Parlament ptica” (1177.), u kojoj se opisuje teška potraga ptica za novim kraljem.

U pratećem tekstu Zlatne kartice je navedeno sledeće:
„Novac, kao izraz vrednosti, jeste simbol koji govori o relacijama između individue i društva, o društveno-ekonomskim okolnostima. Koristi se kao instrument državne politike, služi kao mera vrednosti i depozit vrednosti, a kao sredstvo razmene povezuje ljude i kulture. Nastao je kao rezultat trgovine i kroz istoriju je imao različite forme. Kao jedinicu vrednosti, prvobitne zajednice i rane civilizacije koristile su školjke, kamenje, stoku, žitarice, zrna kakaoa, lanene tkanine i slično. Plemeniti metali ulaze u upotrebu kasnije i prvenstveno se koriste kao sredstvo međunarodnih plaćanja. No, problem sa zlatom, odnosno srebrom, jeste u tome što ga ljudi povlače iz opticaja i nastoje ga čuvati kao blago. Vremenom je jeftin papirni novac zamenio plemenite metale, a danas se platni promet obavlja u virtuelnom svetu putem elektronskog bankarstva i platnih kartica.“

Na svakoj VQ zlatnoj kartici se nalazio jedan od brojnih odgovora na pitanje „šta je vrednost?“. Odgovor je bio kodiran kao kombinacija četvorobrojnih sekvenci, tajnog koda, kao i u realnom životu.

Na poleđini kartice piše:
”Vi ste jedini kome je dostupna kodirana informacija stoga je na Vama da je čuvate u tajnosti ili ne… Svako otkrivanje informacije trećem licu može rezultirati razmenom mišljenja. Radi efikasnosti sistema ohrabrujemo Vas da kodiranu informaciju podelite sa prijateljima. Hajdemo u potragu za vrednošću!
Šta je vrednost? ZLATO G:1121 O:0004 L:1111 D:1110
Kodiranje: Svaka četvorobrojna sekvenca reprezentuje određeno slovo. Prve dve cifre određuju da li je u pitanju suglasnik ili samoglasnik, dok druge dve cifre ukazuju na frekventnost slova baziranoj na redosledu koji se koristi kod Linotajp mašina.”

Koliko je ta plastika kao vrednost zaista prisvojena u našem društvu, pokazuje nam naša svakodnevnica. Da li su Vas možda na izložbi pitali da li ima novca na VQ zlatnoj kartici?

U: Da, to je jedno od čestih pitanja. Simulirajući monetarnu formu želeli smo da potenciramo razliku između materijalne i umetničke vrednosti, jer Zlatna kartica je pre svega umetnički objekat, grafika štampana na plastici. Ona ima estetsku vrednost koju mi kao umetnici dajemo kroz specifičan grafičko-simbolički pečat. Kao glavna nagrada na VQ ruletu Zlatna kartica integriše vrednost igračevog rada, njegov napor da bi je osvojio. A saznajnu vrednost kartica stiče u socijalnoj interakciji igrača ruleta kroz performativni akt koji podrazumeva otkrivanje zagonetke, tj. koda kartice. Niz četvorobrojnih sekvenci koje simuliraju izgled bankarskog koda u stvari predstavljaju mogući odgovor na pitanje Šta je vrednost? Zagonetna vrednost kartice na fotografiji je ZLATO, gde svaka četvorobrojna sekvenca reprezentuje određeno slovo G:1121 O:0004 L:1111 D:1110

Citirate scenu iz filma “Diplomac” – “Plastics… It’s a great future in plastics, think about it. Will you think about it?” (The Graduate, 1967.). Danas jedan deo sveta, onaj “ekološko-svesniji”, smatra da je plastika propast sveta, a mi se okrećemo plastičnoj vrednosti. Koliko Vam se čini da smo mi to na putu da definišemo neke vrednosti, koje na zapadu već teže da budu prevaziđene?

U: Plastika je kao simbol progresa obeležila moderno doba, a kao simbol veštačkih materijala zagadila naše prirodno okruženje. Mi smo kreirajući projekat Value Quest pre svega imali na umu poslovnu ekologiju. Platna kartica, kolokvijalno nazvana “plastic”, uspostavlja relaciju između statusne vrednosti simboličkog značenja zlata i materijalne vrednosti koju plastična kartica kao materijal ima. Koju mi cenu plaćamo za plastičnu (ali pak brendiranu) vrednost? Srbija i ostale zemlje u okruženju nemaju mehanizme i snage da se odupru plastificiranom optimizmu i šarenoj laži globalnog poslovnog okruženja.

Drugi deo izložbe je retrospektivna analiza delovanja umetničke grupe Urtica u periodu od 1999. do 2010. godine. Prema rečima umetnika „Bazirana je na subjektivnom doživljaju, koji kombinuje ostvarene umetničko-estetske ciljeve, profesionalno pozicioniranje i turbulencije u socijalno-ekonomskom okruženju.”

Odabir pojmova, koje ste određivali za svaku godinu, samo dokazuju koliko se politička i ekonomska situacija ogledaju kroz Vašu umetnost i kako je pokreću. Koliko je identifikacija umetnika sa njegovim političkim i ekonomskim okruženjem postala neizbežna?

U: Možda da upotrebimo termin refleksija, a ne identifikacija, jer je reč o osetljivošću na uticaje koji nam dolaze iz okruženja. Iako živimo u informatičkom okruženju i poznajemo fenomene poput rada na daljinu ili stvaranja virtuelnih profesionalnih mreža, nismo imuni na političko-ekonomske turbulencije u fizičkom svetu kao što su promena trendova, pad vlade, recesija, ratovi ili drugi nepredviđeni događaji. Osećaj uspeha je preplet dostignutih ciljeva na poslovnom, privatnom i društvenom planu jer život nije prost saldo plaćenih i neplaćenih računa, a uspeh nije samo visok bankarski konto. Naš umetnički put prikazali smo kao introspektivnu analizu Stratagame, niz strateških izbora i obrta “sudbine”.

U trećem delu izložbe, umetnici kreiraju VQ rulet referišući na „postavljeni VQ rulet referiše na kulturno-ekonomski ciklus viđen kroz prizmu hazardnih igara, strategiju poslovanja i njihovih konjuktura. Ekonomski ciklus je prikazan kao igra, haotičan i nelinearan sistem čiji je ultimativni cilj “Umetnost blagostanja”, jedino dostižan kroz “Ekonomiju rizika”.” Hazarder bira oblast i ulaže na određeni resurs. Rezultat je neizvestan.

Sličan, ako ne i isti, proces je predhodio svetskoj ekonomskoj krizi, igrom rizika i sigurnosti, gde je želja za rizikom preovladala. Vi ste svetsku ekonomsku krizu i njene izgubljene vrednosti pojasnili simbolikom kocke. Koliko se teži i u našem društvu tom nerealnom cilju, „umetnosti blagostanja“

U: Živeti u blagostanju po svaku cenu je imperativ svakog društva, pa je i pohlepa jedan od čestih civilizacijskih pokretača. Trka za profitom, u Srbiji i regionu, prouzrokovala je pretvaranje mnogih prostora (pa i ustanova kulture) u “profitabilniju” poslovnu formu, u kockarnice (nedavni pokušaj pretvaranja najstarijeg beogradskog bioskopa u kazino).

Ulaganje na berzi ponekad veoma liči na ulaganje u partiji ruleta. Pored spekulacija savremeni fenomen je ekspanzija posredništva (razne agencije i konsultantske kuće) koje nude brza i “efikasna” rešenja. Ilustrativan je primer jednog američkog prodajnog lanca koji je, kako bi se izvukao iz poslovnog škripca, angažovao novog generalnog direktora. On je potom sproveo reformu i racionalizaciju, otpustivši oko 200 kasirki, te doneo uštedu od oko pet miliona dolara na godišnjem nivou, ali dugoročno ipak nije uspeo da spasi kompaniju. Ironija je u tome da je godišnja plata generalnog direktora iznosila 156 miliona dolara.

Da li je, po Vašem mišljenju, svet umetnosti, u pogledu na društvo, postao realniji od sveta ekonomije?

U: Večita težnja umetnosti je da postane stvarnost. Iako može da ima prosvetiteljsku i pokretačku vrednost ona ipak ostaje fikcija. Mada, umetnička opservacija je često vrednija i značajnija od ekonomskih ili istorijskih izveštaja.

Koliko je ta nesigurnost pa i to pomeranje vrednosti u ekonimiji zaista postala i deformacija društvene svakodnevnice i da li možda umetnost ima šanse da vrati ono što ekonomija nije uspela?

U: Umetnost ima stalnu utopističku tendenciju da utiče na društvo. Ona ostaje kao vrednost i ima uticaj na buduća pokoljenja jer postajući kulturom—shvaćenom kao način života—umetnost neprimetno postaje deo svakodnevice.

VQ medaljoni, kao četvrti deo izložbe, lasersko gravirani pleksiglas sa led diodama bili su inspirisani UN klasifikacijom industrijskih sektora. Veoma impresivno urađeno. Po kom kriterijumu birate tehniku?

U: Lasersko graviranje daje dimenziju eteričnosti veštačkom materijalu i osvetljeni objekti, uz posebno kreirane simbole, osvajaju novu dimenziju. Svi medaljoni su oblikovani tako da imaju amblematski karakter, odnosno spajaju list koprive i odabrani simbol kojim obeležavamo svaki industrijski sektor ponaosob. Ovaj postupak ima korene u arhaičnim mitološkim formama. Kopriva je lajt motiv, obeležje našeg dugogodišnjeg rada i bazični simbolički potencijal objašnjen u ranijim radovima. Jedan od deset kreiranih simbola je i Urtica Metamorphosis koji reprezentuje sektor umetnosti, rekreacije i zabave. To je simbol promenjivosti, odnosno stalnih transfromacija ali i harmonije. Metamorphosis je označen krilom spojenim sa listom koprive i može imati aluziju na Merkura, rimskog glasnika bogova jer je i uloga umetnosti da prenosi poruke. Apliciranje “uzvišene” simbolike na UN klasifikaciju industrijskih sektora posebno ironizuje utilitarnost savremene civilizacije, gde se u pomenutu formalnu strukturu učitava lepeza novih značenja. Industrijski sektori postaju deo paganske animističke kulture, pa im se pripisuje nepostojeći emotivni naboj.

Nazirete li već neki novi pojam za 2011. godinu ili je još sve neizvesno?

U: Za nas bitan pojam koji će obeležiti 2011. je Efficiency, jer nakon adaptacije na nove uslove prouzrokovane ekonomskom krizom, efikasno korišćenje raspoloživih resursa će biti od presudnog značaja.

p.s. Na žalost stvarnost je raspršila utopijska očekivanja umetnika da će solidarnost i zdrava pamet nadvladati strah i pohlepu. Pojam koji je obeležio 2011. je BANKROT, opširnije na Art in Liquidation

<< Previous

Tatjana Vukić, a funder of "Šibica" marketing and advertising magazin. She studied graphic design at Merz Akademie and worked at Jung von Matt advertising agency in Germany.

+ Šibica magazin